O NAMA

Medju prvim Srbima, koji su se doselili u Kelownu bila je porodica Matic, Nik i Planch, koji su pristigli iz Ridzajne odmah posle drugog svetskog rata.  Posle njih su dosli Nikola i Draga Galic 1965. godine.   Zatim 1969. godine stigli su i Stanimir i Zlata Lazic, a potom 1971.

ADRESA

585 GERSTMAR RD.

KELOWNA BC

V1X 4B3

Upisite se i bicete obavesteni o svim desavanjima u zajednici crkve Svetog Ilije
O HRAMU


Prvi sastanak clanstva Misionarske Parohije u Kelowni, jedan od najvaznijih u svojoj kratkoj historiji, odrzan je 31. januara 1996. godine.  Sastankom je predsedavao Njegovo Preosvestenstvo Episkop Georgije, koji je dosao da se uveri u ostvarenje svega onoga sto je dogovoreno prilikom zadnjeg dolaska povodom osnivanja Misionarske parohije avgusta 1995. godine, a naravno, i o mogucnostima i planovima sa kojima se moze ici u realizaciju. Tada je izabran prvi Gradjevinski odbor u sastavu: Rade Vukota, predsednik; Dragan Jovanovic, blagajnik; Jordan Nikolic, zamenik i Milenko Bulic i Mirko Sapic, clanovi.  Pored 22 clana Misionarske parohije, kao gosti ovom sastanku su prisustvovali, Ilija Rakanovic, potpredsednik Eparhijskog saveta; svestenici iz Vankuvera, prota Miroslav Dejanov i novopostavljeni paroh vankuverski i administrator Misionarske parohije u Kelowni, protonamesnik Savo Arsenijevic.  Na ovom sastanku je doneta odluka da se iznadju mogucnosti i pronadje plac koji bi se kupio i na kome bi se kasnije gradila srpska crkva.
Na realizaciju ove odluke i dogovora cekalo se sve do 1998. godine kada je na sastanku clanstva 17. maja doneta odluka da se kupi imanje sa starijom kucom na adresi 585 Gerstmar Road, Kelowna, BC.  Cena je bila $92,000. Odmah su u pomoc sa pozajmicama priskocili Vojo i Olivia Bogdanovic, od $35,000 ; Dragi i Mila Djordjevic sa $30,000, koji su na kraju izdvojili i jedan deo sredstava u gotovini.  Iskazali su se i ostali priloznici, te je u kratkom periodu prikupljeno $25,000 priloga, tako da je ovo imanje otplaceno do leta 2001. godine.
POCETAK GRADNJE
Drugi zvanicni sastanak Preosvecenog Vladike Georgija sa clanstvom Misionarske parohije, odrzan je na Svetoga Iliju 1999. godine. Tema je bila iznalazenje mogucnosti za pocetak gradnje buduceg hrama na novokupljenom imanju.  Kao i prethodni sastanak i ovaj je dao svoje plodove.  Oni su poceli da se ubiru 10. novembra 2001. godine, kada je Njegovo Preosvestenstvo Episkop Georgije po drugi put u istoj godini dosao u Kelownu.  Prvi put na tradicionalni Sabor Srba zapadnog dela Eparhije kanadske u avgustu, a drugi put da postavi povelju i osveti kamen temeljac na mestu gde ce se graditi jos jedna srpska bogomolja u Kanadi, na zapadu Eparhije u Britanskoj Kolumbiji.  
Predracunska vrednost ovog projekta prelazila je $250,000, sto za malobrojno clanstvo i nije bio mali poduhvat.  
Iako se priblizavala zima, radovi su sa blagoslovom i Bozjom pomoci, zapoceli 19. Novembra 2001. godine i nisu prestajali u toku cele zime, kao ni cele naredne 2002. godine, tako da je odmah bilo izvesno da ce konacan zavrsetak radova i svecano osvecenje uslediti za praznik Svetoga proroka Ilije 2003. godine. Sveukupan broj radnih sati je iznosio 6,320.  Tolika je bila zrtva njihovih vrednih ruku.
Ovde treba istaknuti nekoliko porodica i pojedinaca, koji su svojim angazovanjem, materijalnom i moralnom podrskom bili glavni nosioci gradnje novosagradjenog zdanja i mesta okupljanja Srba Kelowne i okoline:  
Predsednik, Dragoljub Dragi Djordjevic, koji je od samog osnivanja Misionarske parohije, odano i sa puno ljubavi sluzio Bogu i svome rodu.  I mnogo ranije, njegova kuca je bila mesto okupljanja Srba. Bez njega i njegove supruge Mile se ni jedan znacajan poduhvat Srba iz Kelowne nije mogao zamisliti.
Dolaskom ambicioznog i sposobnog Mile Savica i njegove supruge Dusanke iz Onterija u Kelownu, Misionarska parohija je bila dobila u cvrstini i odlucnosti.  Pored toga sto su izdvojili znacajna sredstva i dali pozajmicu od $50,000 bez cije pomoci gradnja ne da ne bi mogla da traje, vec nebi mogla ni da pocne, Mile Savic se prihvatio da rukovodi radovima do samog njenog zavrsetka, bez ikakve nadoknade i naplate.
Tu su bili i Vojo i Olivia Bogdanovic sa znacajnim pozajmicama prilikom kupovine zemlje i posle prilikom gradnje od $100,000. Oni su na temelj, prilikom pocetka gradnje dali $20,000, kao i prilikom osvecenja krstova i postali dvosruki kumovi, i temelja i krstova.  Uvek su bili od neprocenjive koristi kada je bila potrebna pomoc svake vrste.  Ljubav prema svojoj crkvi pokazivali su u svakom trenutku i od uvek im je bila zelja da Srbi u Kelowni nesto stvore i imaju svoje.
U pomoci i radu nisu zaostajali ni Nikola Vignjevic sa suprogom Bojom, kao ni Jordan Nikolic, koji su bili ukljuceni u rad svoje crkve dok su jos ziveli u Kalgariju, kao I Dobrivoje Paunovic i Mirko Sapic, dok su ziveli u Vankuveru.
U rad Misionarske parohije bile su ukljucene i druge porodice i pojedinci kao sto su bili Rade Djapic, Danilo Rajacic, Stevan Sobat, Dragan Jovanovic, Milos Rokic i mnogi drugi koji su svojim sloznim i vrednim radom uspeli doci do zavrsetka hrama.
Administrator Misionarske parohije, protojerej Savo Arsenijevic iz Vankuvera, dolazio je vise puta (6-7 puta) godisnje i pokusavao da okupi narod i verski i nacionalno.  I naravno, u tome i uspevao.  I pored teskoca koje nisu postedele ni ovu parohiju, rezultati su bili ocigledni, jer u tako kratkom vremenu i sa malobrojnim clanstvom rezultati su bili ogromni.
Srpske sestre iz Kelowne zasluzivale su posebno priznanje.  Ni jedan skup ni svecanosti nisu mogli proci bez njihovog ucesca i njihove pomoci.  Svojim radom i zalaganjem bile su pokretaci svih tadasnjih ostvarenja i uspeha.
I mnogi drugi pojedinci su svojim radom i svojim prilozima pomogli da se ovo Bozje delo, ovaj nas hram, sa uspehom i ponosom privede kraju.  Njihova imena objavljujemo sa velikom zahvalnoscu i postovanjem :
CSO Sveta Trojica iz Kicenera, Ontario – poklonili su iconostas vredan $30,000
Vojo i Olivia Bogdanovic- poklonili za temelj $20,000 plus $2,050 kumovi krstova
Braca Kos, Borislav, Mladen, Nedeljko i Mirko – poklonili dva kuhinjska namestaja u vrednosti od $9,500
Manojlo Manojlovic iz Vanderhofa – poklonio daske za oplatu u vrednosti od $7,000
Mile Savic (junior) iz Toronta – poklonio gipsene ploce u vrednosti od $6,000 i Sveto Jevandjelje i Sveti Sasudi za oltar u vrednosti od $850 dolara.
Savo Lazarian iz Vankuvera – poklonio ulazna vrata za hram u vrednosti od $3,000
Nedeljko Kos is Kelowne – poklonio dva krsta u vrednosti od $2,000
Dusko Scepanovic i Borimir Guzina is Kokvitlama i Milisav Orovic iz Brnabija – postavili stako (zicu na zidove) – vrednost $2,000
Porodica Rokic iz Kelowne - poklonila presvlaku za oltar – vrednost $1,400
Drago Radulj is Brnabija – postavio kanalizaciju i vodovod – vrednost $1,200
Dusanka Savic iz Kelowne – poklonila tri prozora – vrednost $1,150
Draga Galic iz Kelowne- poklonila tri prozora – vrednost $1,150
Milan Celic iz Surija – pomogao sa elektro instalacijom – vrednost $800
Nikola Vignjevic is Kelowne – poklonio dva prozora $760
Porodica prote Save Arsenijevica iz Vankuvera – poklonili darohranilnicu za oltar – vrednost $600
Jovanka Djordjevic i Ken Hana iz Princ Djordja – poklonili jedan prozor – vrednost $380
Leposava Tot iz Vinfilda – poklonila jedan prozor – vrednost $380
Milos Markovic iz Vinfilda – poklonio jedan prozor $380
Rade Bogdanovic iz Port Kokvitlama- poklonio jedan prozor $380
Porodica Sobat – poklonila jedan pozlaceni krst i svecnjake za Sveti Presto – vrednost $300
To su imena samo nekih od stotine ostalih priloznika koji su ucestvovali u gradnji ovog Bozjeg dela od 19. novembra 2001. do 31. maja 2003. godine.
 I ZATO HVALA SVIMA KOJI STE SVOJE VREME I SVOJE PRILOGE OD SRCA DALI IZ VELIKE LJUBAVI PREMA SVOJOJ CRKVI I RODU SVOME. ZIVELI NAM I ZDRAVI BILI NA MNOGAJA LJETA!



 

O NAMA

Medju prvim Srbima, koji su se doselili u Kelownu bila je porodica Matic, Nik i Planch, koji su pristigli iz Ridzajne odmah posle drugog svetskog rata.  Posle njih su dosli Nikola i Draga Galic 1965. godine.   Zatim 1969. godine stigli su i Stanimir i Zlata Lazic, a potom 1971. godine i Dragoljub – Dragi i Mila Djordjevic iz Toronta.  Dobrivoje i Telma Paunovic doselili su se iz Vankuvera 1972., a Ziva i Olga Tatarov 1974. godine.
Kelowna i citava regija je postajala sve interesantnija za Srbe koji su dolazili iz citave Zapadne Kanade, a u zadnje vreme i Onterija.  Grad Kelowna ih je po svojim klimatskim uslovima i nacinu zivota u mnogome podsecao na rodne krajeve sto je i jedan od osnovnih razloga bio da se opredele da svoj zivot nastave u naseljima na obali Okanagan i Skaha jezera od Vernon do Osojos.
U okruzenju cuvenih vinograda i vocnjaka mnogi su u miru provodili svoje penzionerske dane.
1995. godine kada je i osnovana Misionarska parohija u Kelowni broj srpskih porodica kretao se oko 45; 2003. ih je bilo preko 80, a u danasnje vreme tj. 2019. godine ih ima preko 150 porodica.
Osnivanju Misionarske parohije u Kelowni prethodila su tradicionalna letnja okupljanja Srba iz Vankuvera, a kasnije i iz Kalgarija i okolnih mesta zapadnog dela Kanade, Emontona, Princ Djordja, Kamlupsa, Pentiktona i ostalih.
Prvo bogosluzenje je odrzano 1977. godine na privatnom imanju Dragoljuba i Mile Djordjevic, kada je pod otvorenim nebom sluzio svestenik Miroslav Dejanov iz Vankuvera uz prisustvo 20ak vernika.
Prvi zvanicni piknik je odrzan 1983. godine kada su u posetu dosli Episkop marcanski, Vikar Njegove Svetosti Patrijarha Germana, Njegovo Preosvestenstvo dr. Danilo (Krstic), sa dekanom Bogoslovnog fakultetea iz Beograda, protodjakonom dr. Prislavom Simicem.  Sveta liturgija je sluzena u Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Apostola Petra i Pavla.   Posle sluzbe je organizovan piknik.
I kako tada, tako i danas, ta tradicija piknika se nastavlja. Tradicionalno okupljanje se uvijek dogadja za Slavu Misionarske parohije i zastitnika Svetog Proroka Ilije, ali je neposredno vezano za prvu nedelju u mesecu avgustu. Prvog dana sabora u subotu je piknik u dvoristu crkve, (prije je to bilo u parkovima na obali jezera), a u nedelju jutro je uvek Sveta Liturgija u prostorijama hrama posle koje se blagosilja Slavski kolac i osvecuje Slavsko zito i bira kum za sledecu godinu.  U nedelju vece je zabava sa banketom i veselje traje sve do jutra.